Од 2028. БИМ постаје обавезан: AI убрзава дигиталну трансформацију грађевинарства

Истраживања ПКС о примени БИМ-а у пракси из 2022. и 2025. године говоре да број корисника БИМ-а не расте, већ да се продубљује број оних који БИМ користе на комплекснији начин, те да управо вештачка интелигенција и употреба домаћих суперкомпјутера, као и српског језичког модела (ЛЛМ), који је у изради, могу да допринесу да домаћа грађевинска индустрија убрза своје пословање и оствари значајне уштеде, истакла је Ивана Вулетић, секретар Удружења за грађевинску индустрију ПКС.

„Законски рок за примену БИМ-а је 1. јануар 2028. године, када ће БИМ постати обавезујући у Србији за све објекте који имају површину већу од 10.000 квадрата“, подсетила је Вулетић и указала да у Србији тренутно послује више од 60.000 компанија и предузетника у грађевинској индустрији који запошљавају око 150.000 радника.

Она је истакла да је мали број оних који користе БИМ, те да је важно да се примена БИМ-а побољша и прошири обухват компанија које користе овај стандард.

„Српски језички модел (ЛЛМ) може допринети да БИМ буде бржи, да се инжењери растерете у оним сегментима који се тичу разумевања законских норми. Потребни су, такође, подстицаји за ширу примену БИМ-а, обуке, али и промена курикулума у образовном систему и смерница за примену БИМ-а“, нагласила је Вулетић.

Михаило Јовановић, директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Владе Србије, истакао је да грађевинарство и технолошки развој никада до сада нису били толико повезани и оценио да, ако је БИМ поставио темеље дигитализације грађевинарства, вештачка интелигенција представља следећи корак, алат који омогућава да ти подаци постану паметни и стратешки употребљиви.

Он је указао да су привреди, али и академској и научној заједници, на располагању суперкомпјутери у Србији, а од следеће године и српски језички модел (ЛЛМ), који ће омогућити лакше пословање привреди.

„Грађевинска индустрија добија приступ алатима који могу значајно да унапреде пројектовање, симулације и оптимизацију ресурса и управљање ризицима“, указао је он и подсетио да ће до краја године или у првом кварталу следеће бити доступан и трећи суперкомпјутер у Србији а у плану је и изградња нових дата центара у Нишу и Новом Саду. 

Јовановић је објаснио да се у Крагујевцу, поред Државног дата центра, гради и Иновациони дистрикт у којем ће се налазити Центар за информациону безбедност, те позвао учеснике конференције на сарадњу у пројекту успостављања БИМ лабораторије у оквиру тог комплекса.

Овогодишња конференција окупила је врхунске домаће и међународне стручњаке који су разговарали о иновацијама, дигитализацији и будућности грађевинарства кроз примену вештачке интелигенције.