Вештачка интелигенција у медијима: неопходни су поверење, одговорност и „језички суверенитет”

Чадеж је указао да развијање АИ суверенитета није само језичко или граматичко питање, већ питање разумевања суштине - локалног окружења, регулативе, администрације, пословних модела и специфичних података из свих сегмената једног друштва. Важно је развити домаће капацитете за примену вештачке интелигенције, укључујући инфраструктуру, податке и стручњаке. Како је рекао, Србија мора бити способна да на сопственој инфраструктури обучава моделе и користи их у привреди, јавном сектору и медијима.

„Велики језички модели могу да разумеју српски језик у одређеној мери, али то не значи да суштински разумеју наш контекст. Потребно је да податке структурирамо, поставимо на сопствене платформе и истренирамо моделе тако да разумеју локалну регулативу, привреду и администрацију. Када модел разуме вашу интенцију, користи базу знања да би створио ново знање, нова решења.  Тек тада вештачка интелигенција може имати праву примену”, поручио је Чадеж.

Како је истакао, АИ није аутоматизациија него оркестрација великог броја АИ агената са различитим улогама.

Учесници панела сагласили су се да се област вештачке интелигенције мења изузетном брзином, због чега је тешко дугорочно предвиђати њене ефекте или регулативом испратити све промене. Истакнуто је да је неопходно посматрати краткорочне кораке, конкретне примене и начине на које AI може да помогне у унапређењу медијских и пословних процеса.

Када се то пројектује на једну редакцију 2030. године, указано је да ће новинари  имати потпуно другачије улоге – да размишљају о контексту и пажњи публике, читалаца, корисника. Пажњу ће креирати поверење, јер у условима преплављенонсти лажним и нерелевантним, просечним вестима, корисник тражи истину и тачност, па је поверење кључно за успостављање диференцијације у медијима.

Када су у питању облици примене вештачке интелигенције у медијима, указано је да AI данас у великој мери помаже у транскрипцији, превођењу, писању, анализи садржаја, припреми видеа, истраживањима и развоју нових комуникационих платформи. Као пример наведена су истраживања заснована на дигиталним близанцима, где се уз помоћ AI технологија процеси тестирања и анализе могу убрзати и поједноставити.

Ипак, учесници су нагласили да кључно питање остаје — ко верификује садржај који је настао уз помоћ вештачке интелигенције. Истакнуто је да ће у редакцијама све важнију улогу имати AI специјалисти, али и уредници који морају да процењују квалитет, веродостојност и етичку прихватљивост садржаја.

На панелу су, поред Чадежа, учествовали и Јасмина Копривица, експерт за дигиталне медије, Борислав Миљановић, експерт за дигитални маркетинг, и Тамара Вученовић, уредница Радио Београда 2, док је модератор и учесник панела био Зоран Станојевић са РТС-а.

Скуп „РТС Планета 8.0 – медији у ери стриминга” окупио је представнике јавних медијских сервиса, дигиталне индустрије, стручњаке за медије и комуникације, са фокусом на развој ОТТ платформи, примену вештачке интелигенције у медијима и навике младе публике.