Вештачка интелигенција и дигитализација: Кретање путем одговорне и одрживе технологије у свачијој руци

На панелу су учествовали министарке науке, технолошког развоја и иновација др Јелене Беговић, амбасадорка Канаде у Србији Мишел Камерон, амбасадор Француске у Србији Пјер Кошар, амбасадор Велике Британије у Србији Едвард Фегурсон, стални представник УНДП-а у Србији Јакуб Бериш и подпредседница комитета за телекомуникације и дигиталну економију компаније А1 Неда Теслић.

Модератор панела био је директор Биосенс института проф. др Владимир Црнојевић, а пор, а овом приликом панелисти су поделили своје ставове и визије о улози вештачке интелигенције и дигитализације у изградњи одрживе будућности.

“Технологија се развија великом брзином, а суочавамо се и са глобалним проблемима, који свакако имају ефекта на економски раст, како на глобалном, тако и на локалном нивоу”, истакла је овом приликом министарка др Беговић. Она је подсетила да је на иницијативу Републике Србије у Уједињеним нацијама донета Резолуција о Декади наука за одрживи развој. “Многи циљеви одрживог развоја већ сада делују недостижно, и верујем да је ово једина прилика да укључимо више научника на глобалном нивоу, као и људе који имају снагу ума да помогну се суочимо са овим проблемима. Саме владе не могу успети у овоме”, истакла је министарка.

“Тешко је предвидети куда ће се кретати развој ове технологије. Чак и они који су укључени у њену креацију подељени су око питања да ли ће вештачка интелигенција достићи људску. У неким аспектима, она је већ данас боља од нас, на пример, када се ради о превођењу или управљању великим подацима”, навела је Беговић, додавши да вештачка интелигенција треба да се посматра као сјајан алат са великим потенцијалом да нам помогне посебно у областима као што су климатске промене, медицина и пољопривреда.

“Вештачка интелигенција ће донети велике промене. Биће послова који ће нестати, биће и нових који ће настати. Владе морају бити проактивније и треба да реагују брзо и припреме нове генерације и друштво у целини на ове промене. Дигитално мења свет, а мења и Србију. Овај сектор помогао је и раст нашег извоза”, рекла је министарка, додавши да је дигитализација грађанима понудила лакши начин и скратила време које је потребно за различите процесе.

Министарка је истакла да биотехнологија уз вештачку интелигенцију има потенцијал да још значајније промени наше животе. “Вештачка интелигенција постаје јако важна за биотехнологију, биомедицину, агритехнологију и друге области савремене науке. Управо је рад на развоју ових области идеја иза БИО4 Кампуса. Будућност стиже брзо и видимо је у пресеку дигиталног и био-наука. Тај пресек креира нешто ново, веома узбудљиво, а понекад и застрашујуће, али је важно што видимо ефекте вештачке интелигенције и биотехнологије у разним областима, од биомедицине, заштите животне средине, пољопривреде, па чак и у енергетици”, казала је Беговић.

“Ми смо земља која није велико тржиште, али је сјајно спојно ткиво за друга тржишта. Имамо сјајне таленте и због тога БИО4 Кампус видимо као место креативности, где ће на једном месту радити седам факултета, девет института, приватни сектор и стартап екосистем, а сви повезани радом у биофарма и биотек областима. Желимо да изградимо нова поља на пресецима ових важних технологија и то видимо као могућност да додатно ојачамо нашу економију”, рекла је Беговић.

“За мене као научницу ово је јако узбудљив пут и сигурна сам да ћемо видети револуционарне промене у наредних пет до десет година, јер имамо таленте, знање и добро образовање у СТЕМ областима”, закључила је министарка.